HR - Ljudski Resursi - Srbija

INTERVJU: Nudi li Vlada Srbije realne nove mogućnosti za pronalaženje posla?

Nezaposlenim osobama mlađim od 30 godina, kao i onima koji imaju više od 45 novim podsticajnim merama Vlade Srbije nade za zasnivanje radnog odnosa možda su se povećale. Prema nekim istraživanjima poslodavci u Srbiji ne misle tako. 

Nedavno su uvedene olakšice koje bi trebalo da omoguće poslodavcima otvaranje novih radnih mesta. Naime, radi se o zapošljavanju osoba koje su mlađe od 30 i starije od 45 godina. Ukoliko zaposli osobe iz ove dve kategorije poslodavac neće plaćati poreze na zarade i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ove mere će, bez obzira da li je novozaposleni sklopio ugovor o zapošljavanju na određeno ili neodređeno vreme, važiti godinu dana. Iz Vlade kažu da će se na ovaj način poslodavci podstaći da rad na crno pretvore u legalne poslove.

Odluka o uvođenju ovih mera naišla je na negativne kritike poslodavaca koji smatraju da se nezaposlenost ne može rešiti ovakvim subvencijama.

Rezultati ankete sprovedene na sajtu Poslovno jutro tokom juna meseca, pokazuju izraženo nezadovoljstvo poslodavaca ekonomskom situacijom u državi. Od 1840 ispitanika, čak 68% smatra da će nezaposlenost u narednom periodu porasti uprkos uvedenim olakšicama. Da će nezaposlenost ostati na istom nivou još dugo smatra 24,5%, a njih samo 7,5% izjavilo je da će se stopa nezaposlenosti smanjiti. 

O rezultatima ove ankete, kao i podsticajnim merama uopšte, razgovarali smo sa Dragoljubom Rajićem iz Unije poslodavaca Srbije.

“Prilikom donošenja mera za podsticanje zapošljavanja Vlada Republike Srbije po prvi put je odgovorila na dugogodišnje primedbe privrednih organizacija i privrede da su stope poreza i doprinosa na zarade u Republici Srbiji među najvećima u regionu, pa čak i šire u odnosu na EU (trenutno 63% na prosečnu neto zaradu u Srbiji)”, istakao je Rajić. “Ovo privremeno sniženje stopa poreza i doprinosa na zapošljavanje lica mlađih od 30 i starijih od 45 godina koja duže od šest meseci čekaju posao svakako će obodriti neka preduzeća koja imaju potencijal za zapošljavanje da uposle određena lica i statistički gledano mera će svakako imati izvestan učinak”, smatra Rajić. 

“S druge strane, ovo je samo privremeno gašenje požara koji se zove “hronična nelikvidnost privrede”. Osnovni razlog zašto je od decembra 2008. godine do danas skoro 250 000 zaposlenih ostalo bez posla jeste što su opterećenja poslovanja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina višestruko porasla, dok je promet u svim delatnostima opao u rasponu od 5 do 47 odsto. Posla je bilo manje i samim tim manje novca na računima firmi iz kojih bi se mogle isplaćivati plate novozaposlenima i svako treće preduzeće trenutno ima problem sa likvidnošću, tj. sredstva koja treba izdvojiti za plaćanja različitih poreza, taksi, doprinosa, naknada i drugih obaveza prema državi, za redovnu isplatu zarada i ulaganje u osnovna sredstva za rad kao i amortizaciju veoma se teško skupljaju iz tekućeg poslovanja i dokle god je tako firme će se teško odlučivati da zaposle nove radnike.”, kaže Rajić.

Dragoljub Rajić smatra da Vlada Republike Srbije i kreatori ekonomske politike moraju shvatiti da se ne može očekivati povećanje zaposlenosti bez smanjivanje nivoa opterećenja poslovanja i nelojalne konkurencije (sive ekonomije). Prosečna firma u Srbiji plaća mesečno 44 različita poreza, takse, doprinosa, naknada, komunalne usluge koje su za privredu veće od 50 do 270% u odnosu na građane, itd. U takvoj situaciji malo je prostora za investicije u opremu i razvoj proizvodnje i usluga, s čime dolazi i zapošljavanje radnika.

Prema proceni gospodina Rajića veliko je pitanje koliko će mere Vlade na duži rok zaista povećati zaposlenost, jer i kada prođu tri godine na koje su uvedene mere za podsticanje zapošljavanja neizvesno je koliko će lica zaista ostati na svojim radnim mestima. To će opet zavisiti od likvidnosti preduzeća i od toga koliko ono može da se razvije na tržištu i servisira nagomilane obaveze prema državi. Dugoročno povećanje zaposlenosti može da se obezbedi samo rasterećenjem poslovanja i u administrativnom i u finansijskom smislu i uvođenjem kvalitetnog regulatornog okvira za poslovanje. Nažalost, mala je spremnost političkih faktora u Srbiji za reforme na duge staze i uglavnom se primenjuju ad hoc mere koje su nekad dugoročno više pogubne nego što daju konkretan rezultat, dodaje Rajić.

Podsticajne mere

Uslovi da poslodavac koristi olakšice za zapošljavanje su da je u pitanju privatna firma ili one u kojima je 50 odsto privatnog kapitala i da poslodavac nije prethodno koristio podsticaje za novootvorena radna mesta. Da bi koristio ove olakšice, poslodavac ne sme da smanji broj zaposlenih u odnosu na 31. mart 2011. godine kako i tokom korišćenja subvencije. 

Uslovi za kandidate su, pored godina starosti, da nisu bili u radnom odnosu najmanje šest meseci pre zaposlenja.